Naše uho registruje zvuk tek od nivoa od 20 Hz. Neke morske životinje, poput delfina i kitova, iskoristile su svojstva vode kako bi razvile veoma složenu komunikaciju. Neke vrste kitova, a posebno grbavi kit, mogu pevati pesme koje po ritmu i kompleksnosti podsećaju na čovekove kompozicije.
Plavi kitovi proizvode tonove najnižih frekvencija koje ispušta bilo koja vrsta životinja.
Vokalizacija kitova su u stvari niski zvučni impulsi u trajanju od jedne ili dve sekunde koji se kreću u rasponu od 16 do 40 Hz. Kitovi su poznati po tome što ponavljaju iste obrasce vokalizacije tokom parenja koji traju i po nekoliko dana. Novo istraživanje pokazuje da muški primerci kitova tokom sezonskih migracija uče nove pesme od pripadnika drugih jata, a zatim ih po povratku prenose svojim saplemenicima. Zoolozi su verovali da svako jato ovih najvećih sisara na svetu, peva samo jednu pesmu (vrlo niskog tona).
Plavi kitovi koji žive u blizini Šri Lanke tako pevaju pesme u trajanju od po 2 minuta. Pevušeći ljubavnu melodiju, jedan kit može da stvori zvuk snage 20 kilovata, što je uporedivo na primer sa zaglušujućom bukom u nekom noćnom klubu.
Na dalekim putovanjima kitovi pamte i pevuše pesme koje su čuli tokom susreta sa drugim pripadnicima svoje vrste. Čak, ako analiziraju njihove zvukove, naučnici mogu da otkriju odakle kitovi dolaze. Radi se o nekoj vrsti kulturne razmene koja ovim životinjama ukazuje na to odakle ko potiče i kojim putem se upravo vratio.
Već neko vreme je bilo poznato da grbavi kitovi koriste mreže sa mehurićima za lov na plen. Kitovi rone duboko, plivaju u spirali i duvanjem prave zid od mehurića. Zid okružuje plen, koji ne prelazi zid i tako biva zarobljen, čineći pogodan obrok za kitove dok plivaju odozdo, razjapljenih usta. Povrh toga, kitovi u timskom lovu ispuštaju mnoštvo zvučnih signala, kako za međusobnu komunikaciju i koordinaciju u lovu, tako i da zid mehuruća pretvore
u svojevrstan zvučni zid. Naime, ako bi vrste riba u mreži imale riblje mehure (kao što mnoge imaju), frekvencije zvukova bi odzvanjale u tim mehurima, što bi zbunjivalo bilo koju ribu koja pokuša da pređe taj zvučni zid.
Zaključujemo da životinje koje žive u vodi moraju razvijati posebne načine percepcije sveta, različita čula od vida i mirisa, a jedan od tih načina je zvuk koji kitovima veoma dobro služi za život i preživljavanje u morskim dubinama.
I nama je čulo sluha presudno u svakodnevnoj komunikaciji i zbog toga su najnoviji ReSound slušni aparati najbolji na svetu kada je bežična komunikacija preko mobilnih telefona, kompjutera, tableta itd. u pitanju.
Izvor: Leighton, T.G., Richards, S.D. and White, P.R. (2004) Trapped within a 'wall of sound': A possible mechanism for the bubble nets of the humpback whales,
Acoustics Bulletin, 29(1), 24-29
