Sa ili bez zaštite?
Studija koju je objavio University Medical Center Utrecht, Holandija 07.04.2016. bavi se efektivnošću čepića za uši kada je reč o sprečavanju privremenog oštećenja sluha koje nastaje odmah nakon izlaganja bučnoj muzici.
Rasprostranjenost stečenog oštećenja sluha je u porastu poslednjih godina. U SAD se rasprostranjenost oštećenja sluha kod adolescenata povećala za čak 31% u poslednje 2 decenije počev od 1988. Razlog za ovaj negativan trend je povećana izloženost tzv. rekreativnoj buci kao što je ona pri posetama muzičkim događajima (koncertima, festivalima i noćnim klubovima). Posetioci ovih događaja su izloženi preglasnoj muzici koja stvara zvučni pritisak od oko 100-110dBA u periodu od nekoliko sati. Ovo izlaganje skoro sigurno izaziva oštečenje sluha. U najvećem broju slučajeva izaziva makar privremeno oštećenje sluha.
U pomenutoj holandskoj studiji istraživači su nasumično izabrali 51 osobu koja je išla na jedan muzički festival na otvorenom u Holandiji (na 4.5 sata). Jednoj grupi (25 učesnika) su dati čepići za uši, a druga (26 učesnika) je išla bez čepića. Učesnici su izabrani preko socijalnih mreža. Ono što je mereno je trenutni prag čujnosti (TTL, mera oštećenja sluha) koji se iscrtava na audiogramu.
Prosečna starost učesnika je bila 27 godina. U toku vremena provedenog na festivalu prosečna izloženost zvučnom pritisku je bila 100dBA. Istraživači su došli do podatka da je svega 8% učesnika iz prve grupe, one u kojoj su nosili čepiće za uši, imala privremeno pad sluha. U drugoj grupi je to čak 42%. Takođe, u prvoj grupi je svega 12% imalo tinitus, zujanje u ušima, a u drugoj čak 40%.
Ove drastične razlike pokazuju veliku efektivnost čepića za uši i koliko je pristup ’’’bolje sprečiti nego lečiti’’ ovde evidentan. Posebno je bitno naglasiti da vrlo lako privremeno oštećenje sluha i prateće zujanje u ušima može postati trajno stanje ukoliko se naše slušne ćelije ne uspeju oporaviti.
Zbog toga je važno aktivno promovisanje zaštite sluha kako bi se sprečilo oštećenje sluha kod radno sposobnog i najproduktivnijeg dela populacije.
Zato dileme iz naslova zapravo i nema, zar ne?