Slušni aparati kontrolisani mislima?
U bliskoj budućnosti slušnim aparatima upravljaćete putem misli. Naučnici rade na slušnim aparatima koji će moći da dekodiraju moždane signale i tako će moći da izdvoje određene glasove i prigušiti neželjenu buku. S druge strane, kohlearni implanti će u budućnosti moći da pomognu u obnavljanju oštećenih slušnih ćelija.
Velike prednosti u odnosu na postojeće uređaje će se postići zahvaljujući pomacima u obradi zvuka i genskoj terapji.
Jedan od naučnika audiologa koji rade na razvoju ovakvih uređaja, dr Alain de Cheveigné, Pariz, Francuska, veruje da on i njegove kolege mogu drastično poboljšati živote onih sa oštećenjem sluha kada su u pitanju bučna okruženja pre svega.
’’Zamislite da bez napora preusmeravate pažnju sa jednog sagovornika na drugog, ili na muziku, a da sa druge strane ne gubite svest o onome što se dešava oko Vas’’ kaže on. ’’Ili da se više ne plašite da ćete iritirati sagovornike traženjem da Vam sve ponavljaju ili da ćete izgubiti posao jer ne možete ispratiti sve zahteve posla.’’
Dr de Cheveigné vodi projekat koji se bavi slušnim uređajima, COCOHA, a koji finansira Evropska Unija. Ovaj projekat se bazira na 2 oblasti istraživanja koje se rapidno razvijaju.
Prva se zove analiza akustičkog okruženja i obuhvata postavljanje mikrofona na različite lokacije kako bi se izolovali i pojačali pojedinačni izvori zvuka. Ovi mikrofoni mogu biti u slušnim aparatima, na držačima naočara ili mogu biti prisutni u pametnim telefonima koje koristimo. Ideja je da se odradi svojevrsno mapiranje najbližeg zvučnog okruženja i da se kompjuterskim algoritmima naglase određeni pojedinačni izvori zvuka isključujući okolnu buku.
Druga se zove merenje moždanih signala, evociranog odgovora npr. tip signala koji oscilira svaki put kada konkretna osoba čuje zvuk. Ovaj odgovor je veći kod zvuka kom osoba daje veći prioritet u odnosu na onaj koji želi ignorisati.
Zajedno, ove tehnologije mogu izdvojiti konkretne, pojedinačne izvore zvuka, odrediti one koji su od interesa i primeniti selektivnu amplifikaciju u slušnom aparatu. Rezultat je da osoba čuje ono što želi i onoliko koliko to želi.
Najveći izazov je kako poboljšati preciznost merenja moždanih signala i dekodiranja istih na pouzdan način i dovoljno brzo kako bi to bilo primenjivo u svakodnevnom životu.
Za primenu u slušnom aparatu koji se može komercijalizovati je potrebno više godina pa i tada isti neće odgovarati svakome. Pomoćiće onima kojima su oštećene slušne ćelije u unutrašnjem uhu ali koji još uvek imaju očuvan sluh u izvesnoj meri.
Ako je prisutna degeneracija slušnog nerva onda je reč o mnogo ozbiljnijem oštećenju sluha. To oštećenje sluha pokušavaju da izleče naučnici projekta NeuEar, koji takođe finansira EU na čelu sa dr Lars Wahlberg iz biotehnološke laboratorije NsGene sa lokacijama u Danskoj i SAD.
Ovde se standardni kohlearni implant planira unaprediti kako bi mogao da luči proteine odgovorne za rast neurona koji izgrađuju slušni nerv čime se njegova provodljivost električnih impulsa poboljšava.
U NeuEar projektu zapravo razvijaju svojevrsni biološki impant koji će korisnike ponovo vratiti svetu slušanja.