Mnogima je poznat termin ‚“bela buka“‚ koju povezujemo sa statičkim zvucima prisutnim u našem okruženju kao što je zvuk klima uređaja koji nas uspavljuje.
Zapravo, taj zvuk i nije bela buka. Ono što uglavnom poistovećujemo sa tim terminom je zapravo roze buka, ili braon, zelena ili plava. U produkciji zvuka postoji čitav spektar boja zvukova, svaka sa svojim jedinstvenim karakteristikama koje se koriste u produkciji muzike, radi pomoći u relaksaciji ili imitiranja prirodnih ritmova poput ritma ljudskog srca.
Ako bismo razbili zvučni talas, to bismo mogli uraditi po osnovu 2 glavne karakteristike: frekvencije, brzine vibracije zvučnog talasa tj. broja vibracija u sekundi (1Hz je 1 vibracija u sekundi) i jačine ili amplitude koja se odnosi na visinu talasa.
Tako zvuke možemo razlikovati po analogiji sa bojama svetlosti: tako bela buka obuhvata sve frekvencije koje možemo čuti kao što bela svetlost obuhvata sve frekvencije kada je reč o bojama koje možemo videti.
Kod muzike, frekvencije su poređane tako da budu prijatne za naše uho. Bučni zvuci koje čujemo svakog dana – topot koraka po podu, sirena automobila na ulici itd. – kreiraju sporadične zvučne talase.
U posebnoj kategoriji su tzv. obojene buke. Ovi zvuci su kontinuirani i nisu baš prijatni za uho. Reč buka potiče od latinske reči nausea koja se odnosi na svaki neželjen zvuk ili neželjenu informaciju koja ometa željeni signal, kao kada radio prokrči npr.
Čista bela buka zvuči kao ‚ „ŠŠŠŠŠšššššš“ kad TV ili radio prebacimo na kanal koji nije zauzet nekom frekvencijom. To je mešavina svih zvukova koje čujemo (od 20Hz do 20kHz) puštenih istovremeno, iste jačine, izmešanih u svojevrsnu konstantno promenjljivu, nepredvidivu zvučnu kašu.
Druge boje su slične beloj buci ali sa više energije koncentrisane na jednom ili drugom kraju zvučnog opsega što menja kvalitet i boju signala. Roze buka je kao bela buka sa pojačanim bas tonovima pa zvuči kao „ŠŠŠŠŠšššššš“ sa više basa, kao da nešto grmi u pozadini kad pada kiša.
Mi ne čujemo linearno pa pericpiramo razliku između 30-60Hz kao između 10.000-20.000Hz. Takođe, uho nam je osetljivije na više frekvencije (na 1-4kHz, frekvenciju plača bebe, smo najosetljiviji).
Poslednjih godina je roze buka postala najpoželjnije zvučno rešenje za bolji san ili koncentraciju. Po jednoj studiji iz 2013. roze buka je pomogla ispitanicima da postignu dubok san.
Šema roze buke je pronađena u većini muzičkih žanrova, holivudskim filmovima, strukturi DNK lanca, plimi i oseki, kretanju saobraćaja i promenama na berzi. Svet je zaista u roze boji!
Braon ili ‚‚Braunova‚‚ buka je dublja verzija roze buke, ali ime nije dobila po konkretnoj boji već po Braunovom kretanju, haotičnom kretanju čestica u tečnosti. Zvuči kao duboka, bas tutnjava, kao kod morskih talasa ili jakih vetrova.
Plava buka, kod koje je više energije koncentrisano na drugom kraju spektra, zvuči kao prštanje spreja, visokofrekventna, piskava buka, bez bas tonova. U produkciji zvuka se bukvalno koristi da izbrusi oštre ivice zbog svoje oštrine, neprijatne ljudskom uhu.
Siva buka zvuči isto na svakoj frekvenciji i kao roze buka je kalibrisana tako da zvuči uravnoteženo ljudskom uhu. Nema konkretnog primera sive buke jer svako uvo ima svoju krivu čujnosti. U medicini se ova buka koristi za tretiranje hiperakuzisa, preterane osetljivosti na svakodnevne zvuke, ili tinitusa, zvonjave/zujanja u ušima.
Zelena buka se opisuje kao signal sa više energije koncentrisane u sredini zvučnog spektra oko 500Hz, simulirajući ambijentalne zvuke prirode. Narandžasta buka se opisuje kao raštimovani orkestar a ljubičasta kao intenzivnija varijanta plave sa još više koncentracije energije na najvišim frekvencijama.
Crna buka je potpuna suprotnost od bele sa nula energije na svim frekvencijama. Tako je crna boja, boja tišine.
Koja je Vaša boja?
Podelite ovaj tekst sa drugima na mrežama i pošaljite nam svoj originalan sastav kao odgovor na ovo pitanje. Najbolje objavljujemo i nagrađujemo.
