Veza između netretiranog oštećenja sluha i mentalnog zdravlja
Istraživanja pokazuju da su osobe koje imaju oštećenje sluha, a ne nose slušne aparate, izložene većem riziku da obole od depresije.
Depresija je uobičajen mentalni poremećaj koji ima oko 350 miliona ljudi širom sveta.
Prema proceni Svetske Federacije za Mentalno Zdravlje (WFHM), do 2020. depresija će postati drugi najveći uzrok invalidnosti.
Depresija može biti razarajuća bolest, ali isto tako može biti i uspešno lečena. Nažalost, kao i kod oštećenja sluha, depresija dolazi postepeno, ne prepozna se odmah i ne leči se na vreme.
VEZA IZMEĐU NETRETIRANOG OŠTEĆENJA SLUHA I DEPRESIJE
Veza između netretiranog oštećenja sluha i depresije je nesporna. Na primer, jedna obimna studija u SAD je pokazala da su ljudi stariji od 50 godina koji ne tretiraju svoje oštećenje sluha više izloženi depresiji, anksioznosti, besu, frustraciji, emocionalnoj nestabilnosti i paranoji i da se mnogo manje uključuju u organizovane socijalne aktivnosti od
onih koji nose slušne aparate. Naravno, od veličine oštećenja sluha zavisi i stepen depresije, emotivnih i mentalnih, zdravstvenih problema.
Ali oštećenje sluha i povezani simptomi mentalne bolesti ne pogađaju samo stariju populaciju. Jedna studija sprovedena u Italiji, koja je obuhvatala odrasle zaposlene osobe od 35 do 54 godina sa obostranim blagim do umerenim oštećenjem sluha, je pokazala da su kod onih sa oštećenjem sluha prisutni veći nivoi nesposobnosti za rad i psiholoških problema,
niži nivoi socijalne interakcije, veći problemi u komunikaciji sa porodicom i prijateljima, viši nivoi anksioznosti, depresije, interpersonalne osetljivosti, pojačane emotivne reakcije i neprijateljstava na poslu.
ČINJENICE U VEZI SLUŠNIH APARATA
Kada osoba troši mnogo energije da pažljivo sluša, njena sposobnost da razume govor opada kao rezultat toga. Takođe, i njene kognitivne sposobnosti opadaju, a kako su neke novije studije pokazale, oštećenje sluha može biti i faktor rizika za demenciju.
KAKO SLUŠNI APARATI MOGU DA POMOGNU
Studije pokazuju da se kod ljudi koji imaju oštećenje sluha, a koji nose slušne aparate, drastično podiže kvalitet njihovog života, smanjuju simptomi depresije, anksioznosti i podiže samopouzdanje u odnosu na one koji slušne aparate ne nose.
Pokazalo se i da se posle 3 meseca upotrebe slušnog aparata, svi pacijenti pokazuju značajno psihološko i kognitivno poboljšanje. Zaključak je da, zbog značajnog poboljšanja psihološkog stanja i mentalnih funkcija, za starije osobe koje imaju oštećenje sluha uzrokovano starenjem, slušni aparati su dobro rešenje za poboljšanje kvaliteta života, za više od 50% njih bolje odnose u porodici, bolji socijalni život, veće samopouzdanje, osećaj sigurnosti, samostalnosti, a kod 30% njih bolje mentalno i emotivno stanje.
Više informacija na linkovima: